НИКО, НЕКО и ОНА

(одломак)
Постоји свет лутајућих душа, иза смрти. Са сјајем свеће узлети душа у то царство, Божје и ђавоље. Да ту лутају у облицима птица, лептира, бубица и многих других земаљских створења.
Ту се грешне душе претварају у ноћне црне лептире, беже од сунца и дана, лете ноћу. Лете за сјајем који им у већини случајева спржи крила. Али и ту постоји нада, да Бог по некој милосрдно опрости.
А часне душе лутају дању под топлотом сунца и разазнања.
После четрдесетог дана, отварају се врата раја и пакла. Свако по заслузи одлази у своје царство.
Зато, када вам лептир, или птица, или мрав, или било шта друго, додирне или изазове пажњу, нечија душа жели нешто да вам каже.
Свако ко се родио, мора проћи кроз свет лутајућих душа.
Тако је одувек било и тако ће и остати.

На стотине хитова који су се певали и певају и дан данас.

Многе песме забележене у архиви радио Београда, сарадња са еминентним композиторима као што су:

Мирољуб Аранђеловић Кемиш, Раде Вучковић, Миша Мијатовић, Новица Николић Патало, Зоран Тирнанић Тирке, Беки Бекић, Борко Радивојевић, Ђорђије Радоњић и Кобра Срки Бој, и тд...

Песме певали:

Снежана Ђуришић, Јашар Ахмедовски, Маја Маријана, Беки Бекић, Аница Миленковић, Љуба Лукић, Вера Матовић, Миланче Радосављевић, Горица илић, Зоран Јовановић, Рада Манојловић, Раде Лацковић, Живкица Милетић, Драган Пантић Смедеревац, Мима, Јован Михаљица, Сашка Каран, Раде Николић Бикињац, Александра Ристановић, Мики Гајић, Данијела Даца Благојевић, Звонко Марковић,Тамара Близнаковић, Драган Живковић Тозовац и тд....

ЖИВОТ ЈЕДНЕ СВИЊЕ

У великој бари крај старог дуда
Лето је провела уз мирис плеве
Из руке газде кукуруз је јела
И беле дудиње зреле

Јесен је плакала кишама својим
И ветар је двориштем гребо
А свиња у свом обору смрадном
Све мање виђаше небо

И кад први снег по дуду паде
И мећава прекри сокаке села
Зором шикну крв и свиња схвати
Из чије је руке јела

Сенке живота

Изгубљено небо

Легенда о вранама

Моје песме су слике које бих цртао да сам сликар.

Свака песма је истинити догађај у моме животу, јер ја не знам да пишем песме да бих објавио што више књига.

На крају, бићу срећан ако се ове песме рецитују по кафанама као и до сада и по местима где се окупљају људи, обични људи, као што сам ја.

↓